HARMONIJA ZAJEDNICE BILJAKA I
RIBA (HOLANDSKI AKVARIJUMI)
U
najuzem krugu priznatih svetskih odgaivaca nalaze se Holandjani sa svojim
,,biljnim akvarijumom". Naravno akcenat ovih akvarista je na estetici. Svaki
Holandjanin prvenstveno nastoji da akvarijum odgovara njegovoj sobi. Medutim
postaviti jedan ,,lep" akvarijum nije ni malo jednostavno. Ribice koje su
navikle na svoju sredinu postojbine, sa biljkama kakve tamo zive, svojom
,,negom" mozemo ugroziti. Najcesce nije dovoijno samo korenje mocvarnog
drveca ili veci kamenovi vec su neophodne citave ,,gradjevine" od kamenja
za somove i grgece koji stvaraju zajednice. Gradnja se izvodi na gornjem delu
akvarijuma. Ovakav akvarijum ima puno biljaka sto zahteva puno svetia potrebnog
za njjhovu asimilaciju.
ULOGA AKVAMJUMSKIH BILJAKA
Izgled
akvarijuma prvenstveno cine biljke i pored ostalog sluze kao sredstvo za
dekoraciju (za obicnog posmalraca). Zato je potrebno dati par informacija o
bioloskim osobinama biljaka. Sve biljke, pa i vodene, glavni su proizvodjaci
kiseonika, Medjutim, zbog nemogucnosti da zivi svet koristi 0; koji je vezan u
molekulu vode, uzima ga kao sastojak vazduha. Dnevni rezim procesa
uravnotezenja ide tako sto biljke proizvode asimiiacijom kiseonik koji
zivotinje trose. Na isti nacin vrsi se proizvodnja i trosenje ugljen-dioksida.
Slicno dnevnim procesima biljke nocu trose zaiihe stvorene u toku dana.
Medjusobna zavisnost se najvise izrazava kod asimilacije biljaka.
Pod uticajem svetlosne
energije biljke grade od neorganskih supstanci (sa dna i iz vode), uz pomoc
hlorofila, organske malerije. Prilikom asimilacije biljkama je potrebno dosta
ugljen-doksida, a istovremeno oslobadjaju velike kolicine kiseonika koji
koristi okolina. Ovako, teoretski, nasa mikroekoloska zajednica zivi u
bioloskoj ravnotezi. Nocu usled disimilacije biljaka oslobadja samo
ugljen-dioksid i tada se stvaraju bikarbonati. To ne utice na ravnotezu u
akvarijumu jer se ribama u toku spavanja znatno smanjuje potreba za kiseonikom.
Nasa zajednica, bice ,,nezdrava" samo ako se ne ostvari dobro kruzenje
kiseonika u vodi. Normalna kolicina kiseonika (a najveca ugljen-dioksida) u vodi je ujutru oko 9 h.
Istovremeno PH vrednost dostize svoj maksimum, a povecana kiselost daje podstrek
asimilaciji.
Kolicina kiseonika koji ce stvoriti jedna biljka zavisi od njene
celokupne povrsine (u direktnoj su srazmeri). U vezi sa predhodnim,
pogresno je verovati da biljke koje imaju velike listove imaju i veliki povrsinu za proizvodnju kiseonika. U delu akvarijuma koji dobija
najvise svetlosti se postavljaju brzo rastuce biljke koje smeju da prime puno
svetlosti. Pritom se osobadja prostor kroz koji svellost brze prolazi do manjih
biljaka. Biljku koja ne podnosi mnogo svetia ne treba stavljati u prvi plan,
jer ona izgleda dekorativno i onda kada se ispred nje zasade nize biljke koje
vole svetlost.
Sledeci vazan zadatak biljaka sastoji se u preciscavanju vode. Za
razliku od mnogih suvozeninih. vodene biljke ne uziniaju materije samo korenom.
One ih cak vise upijaju listovima. Treba se drzati pravi!a: sto vise biljaka po
jednom stanovniku akvarijuma, voda je cistija.
Prikazan je tok fotosinteze sa asimilacijom
(u toku dana) i disimilacijom (utoku noci).
Jednolicnost zastupljenih
biljaka u nasem akvarijumu prvenstveno diklira ponuda trzista, dok za
raznovrsnyi izbor treba imati strpljenja i iskustva o tome kako se nove vrste
uklapaju.
Neki od
nacina uredjenja akvarijuma
KOLICINA AKVARIJUMSKOG
BILJA
Kolicina akvarijumskog bilja zavisi od vise parametara: broja riba, velicina
riba, zapremme akvarijuma, vrste
dna, povrsine dna.
osvetljenosti, potrebe riba za ,,slobodnom
vodom" (u zavisnosti od vrste), itd. Naceno, biljke se stavljaju uz
zadnji zid ili bocne zidove. Ako na primer gajimo dvodihalice (belontudae),
potrebno je imati plivajuice i povrsinske biljke, gde one prave gnezdo.
Ako nema dovoljno slobodne vode, odnosno ima mnogo biljaka,
akvarijum treba dobro osvetliti i cesto provetravati da bi se otklonili
bikarbonati i ugljen-dioksid iz
vode. Treba znati da sa velicinom ribe rapidno raste kolicina utrosenog
kiseonika. Postaviti biljke ispravno, nije tako jednostavno. Pojedine vrste se
sakupljaju u manjim grupama i mogu se naci oko kamenja ili korenja postavljenog
za scenografiju.
Pri sadjenju biljaka treba voditi racuna o tome da
nekim vodenim vrstama ne odgovara previse provetravanja (vise reci o tome bice
u poglavlju - ,,Najvaznije akvarijumske biljke").
Biljke staino rastu. Brzo rastuce vrste vec posle dve do tri
nedelje znatno narastu.
Razlicite vrste mahovina i biljaka rastu zajedno sa korenjem
mocvarnog drveca. U tom slucaju upotrebljavaju se fine tanke mahovine u
kombinaciji sa visim biljkarna koje se postavljaju u manjim grupama oko korenja
(kao u prirodi). U toku godine neophodno je proredjivati i preuredjivati
akvarijum. Vrste biljaka koje znatno prerastaju dimenzije akvarijuma treba
reducirati, cime bi u akvarijumu obezbedili vise svetla. Sve trule i bolesne
delove biljaka treba odstraniti. Nakon odredjenog vremena potrebno jc
stilizovati formu biljaka, odnosno prilagoditi rast velicini akvarijuma sto
znaci da nema potrebe saditi nove. U to
“vreme mirovanja" moramo paziti da se sakupljena crvotocina ne nagomilava.
Proredjene biljke nisu u stanju da u dovoljnoj meri preciscavaju akvarijum od
crvotocine. U odusevljenju ne smemo otici u drugu krajnost. Pogresno je
misljenje da je prenaseljen akvarijum lep. I na kraju, potrebno je
,,vesto" sastaviti odgovarajuce vrste riba i bilja da se slazu.
NEGA AKVARIJUMSKOG BILJA
Kako treba saditi biljke
Pre sadjenja vodenu biljku
ostavljamo 20 min. u rastvoru kalijum permanganata, radi dezinfekcije.
Koncentracija rastvora je takva da mu se boja krece od roze do boje crvenog
vina. Sledeca fazaje ispiranje koje izvodimo 5-10 min. u rastvoru peroksida
(1l:1l vode), Pre unosenja u akvarijum biljku isperemo cislom vodom.
Sam akvarijum uredjujemo po sledecem posiupku. Prvo u praznoj
posudi formiramo dno ukupne debljine 10 cm (hranljivi sloj + sitan sljunak).
Potom sipamo pazljivo 5-10 cm vode, a sa sadjenjem pocinjemo od zadnjeg zida,
ucvrscujuci najvise biljke. Za koren treba predvideti dovoljno okolnog prostora
za njegovo sirenje i rast. Vrste, kao Vallisneria i Cryptocaryne koren
razvijaju u sirinu, a ne u dubinu. Za mladju biljku dovoljno je da joj pripadne
5-6 cm2 povrsine dna, cime smo omogucili njen pravilan rast i
razvoj.
Sadnice vrsta koje mnogo rastu u sirinu, potrebno je medjusobno
udaljiti 10-15 cm (Cryptocoryne). Vodeni Aponogeton ima plitak, povrsinski
koren koji raste samo do 2 cm u dubinu. Manjim primercima potrebno je da budu
medjusobno udaljeni oko 8 cm. Biljke koje imaju od 20 do 40 listova, potrebno
je prostora sa svih strana.
Vodene biljke koje do potrebnih materija dolaze sistemom upijanja,
mogu se saditi direktno bez korena. Ako biljka, cije stvaranje hranljivih
materija tece pretezno preko
korena, moze se staviti prvo u koru nekog voca (na pr. pomorandze) te sve to na
dno. Za ucvrscivanje korena umesto pomenutog nacina moze se upotrebiti smesa
(2/3 akvarijumskog treseta i 1/3 gline), kojom direktno oblazemo koren. U
prodaji postoje gotove zemijane mesavine.
Greske se cine jos pri
sadjenju:
a) koren ne sme da se savija,
b) stavlja se u celoj svojoj duzini u podlogu
dna.
U sastavu kore (pomorandze) i smese postoje
odgovarajuce hranljive materije dovoljne za pocetak razvoja biljke, a pored
toga sprecavaju da se koren osteti. Najpovoljnije vreme za sadjenje biljaka ne
odredjuje se prema godisnjem dobu vec je vaznije da je biljka koju sadimo mlada
i zdrava.
Biljke sadimo tamo gde ce ostati godinama i gde ce se razviti u svojoj punoj lepoti.
RAZMNOZAVANJE AKVARIJUMSKIH
BILJAKA
Razmnozavanje
vodenih biljaka kod velikog
broja vrsta vrsi se vegetativnim putem
- izrastanjem izdanka ili deljeujem
biljaka - odnosno korena.
Razmnozavanje moze biti:
1 -
vegetativnim putemtem i 2 -
generativnim.
Vegetativnim putem se odvija na vise
nacina:
a) kod
clankovitih biljaka dovoljno je iseci izmedju 2 clanka i saditi.
b)
izrasta izdanak nove, mlade biljke. Poslo ojaca osamostaljujemo je presecanjem.
c) kod
plivajucih biljaka izrastaju adventivni pupoljcl, koji se uskoro odvajaju od
majke.
Izdanak je prvo vezan za biljku –
majku, gde dobija materije iz korena. Pojedine vrste rastu takodje bez usadjenog korena, tako da je dovoljno
da se pricvrsti za dno, do okorenjivanja (dok koren ne proklija). Deljenjem biljke ili korena, ramnozavaju se uglavnom miadjc biljke. Podela se
ne vrsi samojednom, vec se deoba moze izvrsiti vise puta.
Najveci broj akvarista koriste biljke sa
najprostijim vegetativnim razmnozavanjem, a takve vrste biljaka nisu ni
najmanje problematicne.
STA JE POTREBNO
BILJKAMA?
Mnogi
akvaristi se plase da stavljaju velike i lepe biljke. Zaista, nacin odrzavanja
ovih biljaka predstavlja poteskocu za odgajivaca zbog njihove preosetljivosti.
Kod ,,nove"
postavke akvarijuma, biljke se mogu odrzati bez riba, tim pre sto one ,,ne
stoje dobro s novom okolinom", (neprilagodjenost hrani, vodi i sl.).
Medjutim, nikakva terapija se ne sme sprovoditi bez pravilne djagnoze. Ako
primetimo da biljka ne raste
iako je voda normalna (dobro provetravanje, dovoljno ugljen-dioksida, i sl.), tada je sigurno u pitanju bolest. Mnoge
biljke hranljive materije uzimaju preko gornje povrsine, bez obzira na
postojanje korena. Za razliku od njih najpoznatiji predstavnici vodenih biljaka
sa korenom su takozvane jezerske ruze (Echinodorus, Aponogeton). Njima je
potrebno dno od peska i sitnog sljunka, Mozemo koristiti i pripremljene
mesavine zemije za saksijsko cvece. Moramo napomenuti i to da previse
nadjubrena zemlja moze bill stetna.
U akvarijumu prenaseljenom ribama, normalan tok kruzenja materija
se remeti prvenstveno zbog ogranicenih mogucnosti biljaka da prerade nagomilane
kolicine otpadnih produkata. Neophodno je znati koji procenat nitrata moze da
sadrzi meka voda (u poglavlju »Voda").
Ako akvarijum nije ispravno postavIjen, dolazi do pojave
razlicitih temperaturnih zona. Postojanjem novih tehnickih pomagala to se moze
izbeci. I ovorn prilikom prepomcujemo uvodjenje ,,podnog grejanja"
(obradjeno u poglavlju ,,Tehnicka pomocna sredstva"), gde stvaramo usiove
koje koren biljke ima na toplom tropskom dnu.
Kod vodenih biljaka koje rastu iz lukavice, moramo racunati na
takozvano ,,vreme mirovanja". Tada biljka ne vrsi bioloske funkcije u
akvarijumu vec sve materije koristi samo za svoj rast. Treba ih kupovati kao
luk. a ne kao gotove biljke, Potrebna im je temperalura od 5"C.
Lukovica van akvarijuma treba da odstoji 2-4 meseca, a zatim je poslupak
sadjenja jednostavan.
Ovaj lepi biljni biotop nalazi se u visim delovima Sri Lanke. Vide se vrhovi Limnophila indica (pri povrsini vode). U prvom planu je Alocasia macrorrhiza. Aponogeton
rigidifolins nadvija svoje cvetove iznad
povrsine vode. U prvom planu je grupa biljaka Lagenandra ovata, takodje u vodama na jugu Sri Lanke.
Tipovi
vodenih biljaka
NAJVAZNIJE AKVARIJUMSKE BILJKE
Prema vrsti gradje i listova biljke primenjene
u akvaristici (i opste) dele se u 7 grupa:
1. Biljke
vrpcastih (koncastih) formi
2. Biljke
mahovinastih listova
3. Biljke
dugostranih listova
4. Biljke finih
iglicastih listova
5. Plivajuce (lebdece)
biljke
6. Biljke sa
plivajucim lislovima
7. Barske
biljke.
I grupa - Biljke vrpcastih (koncastih) formi. Listovi: dobri su
proizvodjaci kiseonika. Zahtevaju vise svetlosti. Spada u ljute vrste. Izdanak
se pricvrscuje staklenom ciodom ili kamenom za dno, Vecina ovih biljaka hrani
se kroz koren koji moze da se
deli. U akvarijumu gde imamo Vallisneiu i Sagitariju ne smemo zajedno staviti i
Cryptocarynu.
II grupa - Biljke mahovinastih listova. Dobar su proizvodjac kiseonika.
Materije za rast i razvoj upijaju listovima (bez korena). Ramnozavaju se
izdankom. Potrebno im je puno svetlosti.
Ill grupa - Biljke dugostranih listova. Zahtevaju priguseno
svetio i meku vodu.
IV grupa - Biljke finih iglicastih listova. Veliki su proizvodjaci
kiseonika. Pojedine biljke iz ove grupe traze vrlo meku vodu, Zahtevaju
jako osvetljenje. Koren im sluzi samo kao organ za pricvrscavanje. Stvaraju
grmove.
V gropa - Plivajuce (lebdece) biljke. Svetlosti im nikada nije
dovoljno. Upotrebiti ih za pokrivanje 1/3 povrsine vode akvarijuma. Potrebno im
je stalno strujanje vazduha. Ne podnose gornju plocu na akvarijumu.
VI grupa - biljke sa plivancim listovima. Pogodne i zahvalne.
Zahtevaju jako svetlo, odozgo.
VII grupa - Barske biljke. Najbolje ih je postaviti tako da vire iznad povrsine vode.
Ako zeiite da odrzite akvarijumske
biljke, morate postovati pravilo da se ne stavljaju sve vrste u isto vreme i
svuda.
AKVARIJUMSKE BILJKE
Acorus gramineus
patuljasti colmus. Sinonim ove vrste je Acorus pusillus. Postojbina joj je istocna
Azija gde zivi u mocvarnim barskim oblastima. Ovo je trakasta vrsta sa duzinom
lisia do 12 cm. Pogodna je za nize akvarijume jer police iz plitkih stajacih
voda. TrebaJoJ obezbediti mnogo svetia i temperalum do 22"C. Ne razmnozava
se pod vodom i sadi se uz prednju stranu akvarijuma zbog kolicine svetlosti i
svoje velicine.
Ammannia senegalensis - Alricka amania. Poreklom iz Afrike, ova biljka spada u rastinje toplog podrucja. Odgovara joj temperatura od
22-28°C. Potrebna joj je velika kolicina svetlosti. Zivi u mekoj vodi i trazi
puno prostora. Ovo je biljka koja se pretezno hrani iz vode, a ne korenom.
Listovi su joj u crveno-braon
nijansi duzine 6 cm i sirine 0,5 cm kod odraslih primeraka. Spada u barske
biljke i dobro se razvija iznad povrsine vode. Ukupna visina joj je 30 cm. Razmnozava se vegetativno.
Anubias nana i njene pratece vrste Anubias lanceolata. Anubias congolensis i
Anubias barteri poticu iz tropske Afrike. Ova vrsta ima patuljaste kapljaste
listove i dostize visinu do 15 cm kod odraslog primerka. Cela biljka je vrlo
dekorativna. Zivi u mekoj vodi i potrebno joj je puno svellosti. Ima snazan
koren koji se prostire siroko i plitko tako da ne mora da se sadi duboko u dno.
Razmnozava se deljenjem korena pri temperaturi od 24°C.
Aponogeton crispus - Grguravi vodeni klas. Poreklom je iz Sri
Lanke. Ima tanke, spicaste listove svetlo zelene boje, koji su na obodima nabrani.
Dug je od 20 do 25 cm. Vrlo je zahvalna kad su u pitanju usiovi i nega, ali se
ipak retko sadi u akvarijumima zbog visoke cene. Raste vrlo brzo iz podloge
(treseta, gline), usled velike kolicine hranljivih materija.
Aponogeton
madagascariensis.
Resetkasta, paucinasta biljka ranije poznata pod nazivom Aponogeion
fenestralis. Potice sa Madagaskara. Sadi se na dubini vode od oko 40 cm jer
tako dobija potrebnu kolicinu svetlosti. Vaznije od svetlosti je stalno dodavanje sveze vode koja je potrebna korenu. Ovo
stalno dodavanje vode korenu preko treseta postize se podim filterom. Zivi na
temperaturi od 22°C, a u toku perioda mirovanja odgovarajoj temperatura od
19°C. Zbog dugog, konusnog korena ne opstaje na ravnom dnu.
Aponogeton ulvaceus - Vodeni talasast grguravi klas. Takodje, police
sa Madagaskara i visine je do 50 cm. Sadi se na dubinama od oko 60 cm. List joj
je boje svetlo zelene, vrlo tanak. Pri sadjenju se postavIja na centraino
mesto. Za odrzavanje ove vrste temperatura ne treba da prelazi 23°C. Potrebno
joj je manje svetlosti te je zato pogodna za zadnji deo akvarijuma. Veoma je
dekorativna u kombinaciji sa nekim korenom ili granom. Vazno je omoguciti joj
da nesmetano provede vreme privikavanja neposredno posle sadjenja jer je u tom
periodu osetljiva.
Bacopa monnieri -
Barclaya longifolia – Barklaja. Postojbina Barklaje je
Cabomba aquatica – Kabomba. Vodena kosa je poreklom
iz Juznog Meksika i Sevemog Brazila. Ova biljna vrsta zivi ne zasadjena i mnogo
je pogodna za mladj. Proizvodi puno kiseonika i potrebno joj je jako svetlo.
Zivi u mekoj vodi na temperaturi oko 24°C.
Ceratopteris pteridoides - Plivajuca regata (paprat).
Sinonim Ceratopteris cornuta. Domaci naziv za ovu biljku je hrast. Ova plivajuca, povrsinska vrsta police
iz tropske Afrike. Tipicanje predstavnik plivajucih biljaka odnosno povrsinskih
trava. Ovakvim vrstama je stalno potreban svez vazduh, pa zato akvarijumi u
kojima zive ne smeju imati gornju plocu (poklopac). Ovo je velika familija i
ima vise rodova. Ovakva biljka je potrebna akvarijumu koji ima mnogo rnladji
koja se krije u njenom korenu. Hranu biljaka uzima iz vode, a raznmozava se
izdankom.
Ceratopteris thalictroides – Sumatranska podvodna rogata paprat. Domaci naziv joi hrastova
paprat. Zivi u tropskim oblastima. Potrebna joj je jaka svetlost pri
temperaturi od 20-30''C, Razmnozava se izdankom, a pritom ne sme duboko da se
sadi.
Crinum thaianum -
Tajlandski ljiljan. Postojbina joj je jugoistocna Azija, Tajland. Ovo
je visoko rastuca biljka trakastih listova oblika obicne trave i duzine do 2
cm. Ovi se listovi mogu
bez ikakvih posledica skratiti na zeljenu duzinu pod vodom, a mogu ziveti i
iznad povrsine vode. Pogoduje joj podloga sa puno hranijivih materija i temperatura
od 25-30':'C. Trazi veoma jaku svetlost. Razmnozava se iz lukovice. Posto vodi poreklo iz voda
pod uticajem mora, potrebna joj je slanija voda i PH vrednost takodje drugacija. Posebno trazen zbog lepote i
osobenosti je Crinum natans. Interesantno za ovu vrstuje to da je ,,prijatelj"
,,Cihlida", tj. njihov
zastitnik. Stiti ih od eventualnih napadaca, a s druge sirane sluzi im za pravIjenje zaseda.
Cryptoceryne affinis - Makazasta vodena kupa. Ranije
poznata kao Chaerteliana, ovo je
biljka cija je postojbina Malajsko poluostrvo. Nije omiljena kod akvarista kada je u pitanju vrhunski
dekorativni efekat. Boja lista joj je odozdo crvenkasto-zelena, a odozgo
plavo-zelena. Maksimalna visina koju dostize je 30cm. Spada u vrste koje se
najlakse razmnozavaju.
Cryptocoryne balansae - Vodena kupa. Postojbina ove
biljkeje od Tajlanda do Vijetnama. Ona ima duge i uske listove. Potrebno joj je
dno bogato hraljivim materijama. Ovoj
vrsti oije potrebnojako strujanje vode, a ni jako osvetljenje. Najpovoljnija
temperatura za rast i razvoj joj je 24"C. Nema velike zahteve kod kvaliteta
vode i veoma je zahvalna za gajenje. Razmnozava se 
izdankom.
Crypiocoryne blassii - Bleda vodena kupa
poreklom je iz Tajlanda. To je nova, skoro otkrivena biljka za upotrebu u
akvaristici. Ima vrlo lepe
listove srcastog oblika. Trazi meku vodu i ne tako jako svetlo. Moze da raste
na peskovitom dnu, all najbolje napreduje zasadjena na dnu bogatom hranIjivim
materijama. Potrebna joj je temperatura od 20-26"C. Njena boja prvenstveno
zavisi od okolnih boja. Najcesce su joj listovi odozdo crvenkasto-braon, a
odozgo plavo-zelene boje. Boju menja u zavisnosti od kolicine svetlosti i
ostalih biljaka. Razmnozava se deljenjem korena.
Cryptocoiyne ciiiuta - Treperava vodena kupa. Postojbina ove vrste je
Indija, Jugoistocna Azija, Indonezija i Nova Gvineja, Ova biljka raste do 40 cm
i iznad povrsine vode. List joj je zeiene boje i trazi mnogo svetlosti. Zahteva
podlogu sa puno hraljivih malerija, Veoma je promenljiva u velikom akvarijumu.
U skladu sa njenim prirodnim poieklom prija joj nesto slanija voda sa visom PH
vrednoScu. Potrebna joj je temperatura od 25°C. Razmnozava se izdankom.
Cryptocoiyne petchii. Odomaceni naziv za ovu
vrstuje limun. Ova biljka police iz Sri Lanke i javlja se u razlicitim formama.
Ispod vode joj se razvijaju listovi kapljaste forme, siroki 4 cm, a drugi 10
cm. Biijka raste i iznad vode, i jedna je od retkih vrsta koja ima drvenasto
stable. Spada u atraktivne biljne vrste zbog kontrastnih boja koje variraju od
bledo-braonkastih do crveno-braonkastih. Potrebno joj je veoma hranljivo dno,
meka voda i umerena svetlosl. Odgovara joj temperalura od 23°C. Razmnozava se
izdankom. Postupak je lak i pouzdan.
Cryptocoryne cordata - Vodena kupa srcastih listova. Sinonim: Cryptoceryne purpurea, Cryptocoryne grabowskii,
Cryptocoryne grandis. Postojbina joj je Malaja. To je lepa i snazna biljka
ovalnog lista. List joj je purpurne boje (od zilica), a moze biti i zeiene boje
kao na fotografiji. Pri gajenju
se ne preporucuje jako svetlo. Zbog odrzavanja boje lista potrebna joj je
tvrdoca vode do 12"dH. Ova biljka raste do 20 cm. Razmnozava se podelom korena i izdankom.
Cryptocoryne walkeri je poreklom iz Sri
Lanke. Ova biljka je karakteristicna po tome sto ima jak koren i raste sporo.
Odusevljava svojim socnim zelenim listovima. Ova vrsta je najrasprostranjenija
u akvaristici. Odgovara joj svetlost srednje jacine. Razmnozava se izdankom.
Cryptocoryne wentlii.
Postojbina
joj jeTajland. Lako se odrzava i neguje. Njena maksimalna visina je 15 cm.
Zahteva dobro pripremljeno dno, ali
zato temperatura vode moze biti u sirokom rasponu od 20 - 30"C. U
zavisnosti od jacine svetla menja joj se boja lista. Usled jaceg svella list
joj postaje svetliji. Boja
lista sa donje strane joj je crvenkasta, a sa gornje strane plavo-zelena.
Pogodnaje 
za terasasto sadjenje
zbog svoje visine. Razmnozava se izdankom.
Cryptocoryna usteriana - Balsunasta kupa. Poreklom je sa Filipina.
Raste u visinu do 70cm i zato je pogodna za velike akvarijume. Potrebno joj je
mnogo svetia, hranljiva podloga i vrlo tvrda voda (12°dH).
Echinodorus blecheri - Velika Amazonska sabljasta biljka. Sinonim: Echinodorus
paniculatus. Postojbina: Tropska i Juzna Amerika u podrucju Amazona. Visina biljke iznosi 40 cm, a sirina krune joj je do 8
cm. Zahvalna je za primenu u velikim akvanjumima. Potrebna joj je vrlo
hranljiva podloga i temperatura vode od 23-28"C. Razmnozava se izdankom.
Echinodoms Amazonicus – Amazonka uzanih listova. Sinonim: Echinodorus brevipedicellatus. Postojbina:
Echinodorus maior. Sinonim: Echinodoms martii, Echinodorus leopoldina. Vodi poreklo iz tropske i Juzne Amerke.
Listovi joj dostizu 60 cm duzine i 10 cm sirine. Ova vrsta zahteva najvise
svetia i hrane od svih do sada opisanih biljaka. U nedostatku hrane Amazonka
koristi sopstvene rezerve smestene u korenu. Preporucuje se sadjenje ove biljke na udaljenijim mestima od
ostalih biljaka. Dno za sadjenje Amazonke treba da ima tamniju osnovu da bi
njeni tamni listovi dosli do izrazaja. Razmnozava se izdankom.
Echinodorus
tenellus - Patuljasta Amazonka. Postojbina joj je tropska Amerika i subtropski deo
severne Amerike. Ova biljka udovoljava akvaristima koji vole lepo nisko
rastinje. Ne podnosi tvrdu vodu (do 10"dH). Veliki je proizvodjac
kiseonika (apsorbuje ugljen-dioksid). Potrebna joj je veoma hranljiva podloga i
temperatura od 22 – 27”C.
Hydrocleys nymphoides –
Vodeni kljuc. Ova
biljka je poreklom iz tropske Amerike. Ne gaji se u standardnim akvarijumima
vec u onim sa velikom povrsinom vode, plitkim i jako osvetljenim. Dr§ke
plovecih listova imaju duzinu od 25 cm. Potrebna joj je temperatura izmedju 22
i 28°C, i podloga bogata hranljivim materijama. Zivi u mekoj vodi. Cvetovi i
listovi su veoma atraktivni zbog zute i tamno ljubicaste boje. Razmnozava se izdankom.
Hydrocleys
nymphoides – Elodea densa.
Sinonim:
Egerija densa. Vodi poreklo iz Argentine, Perua i Bolivije. Kod toplovodnih
akvarijuma sa srednjom temperalurom od oko 24"C ova vrsta moze da opstane,
ali jos bolje uspeva na temperaturi do 20C'C. Odgovara joj srednje
tvrda voda. Raste i u nedostatku svetia, samo je tada slabije razvijena. Znacajan parametar cini PH vrednost
koja iznosi 7,8 - 8, tj. potrebna joj je blago bazna sredina.
Heterathera zosterofolia - Morska trava . Postojbina:
Hydrocotyle leucocephala - Juznoamericki vodcni pupak. Sinonim: Hydrocotyle
agatica. Postojbina joj je centralna juzna Amerika. Za razliku od evropskog srodnika
juznoamericki raste u visinu. Ne mora da se sadi jer moze i da lebdi u vodi.
Nema posebne zahteve u vezi sa kvalitetom vode i osvetljenjem. Povoljna
temperatura za ovu biljkuje 24<'C. Slican ovoj vrsti je evropski Hydrocolyie vulgavis ciji
listovi ne izlaze do povrsine vode i mora se saditi. Na drskama joj se nalaze kruzni
krstasti listovi koji zajedno imaju oblik pecurke. Voli hladniju vodu ali moze
da opstane i na temperaturi do 22"C.
Hydrophila carymbosa - Dzinovski prijatelj voda. Sinonim: Nomaphila
stricta. Prvi put pronadjena u Jugoistocnoj Aziji. Ima svetlozelene vrlo velike
listove. Pogodna za sadjenje na zadnjem delu akvarijuma. Duzina listova joj
dostize 8 cm. Voli jaku svetlost i cistu, ne zaklonjenu povrsinu, Ako
alcvarijum nema pokjopac, ova biljka moze da izraste iznad povrsine vode i da
se zatim u toku 
rasta ponovo svojim
vrhom vrati u vodu. Odgovara joj temperatura od 20-24”C.
Hydrophila difformis - Indijska zvezdasta biljka. Sinonim: Synnema
triflorum. Biljka vodi poreklo iz Indije, a delimicno iz jugoistocne Azije.
Osetljiva je i trazi meku vodu i mnogo svetla. Ako u podlozi dna ima mnogo
hranljivih materija, raste vrlo brzo. Nezeljeni, prekomerni rast se sprecava
,,sisanjem". Potrebna temperatura za ovu vrstu je u sirokom intervalu od
18-30"C. U akvaristici se veoma mnogo koristi za dekoraciju. Razmnozava se vegetativno, putem semenki. Tada se
razvija izdanak sa malim korenom.
Hydrophila polisperma - Indijski prijatelj vode. Postojbina joj je
jugoistocna Azija. Ovo je stara, poznata biljka i nije je tesko negovati. Lako
se razmnozava pa je veoma mnogo koriscena. Ako ima i samo jedan list, on izlazi
na povrsmu. Ako ima manje svetia listovi joj postaju svetliji. Sastav i
kvalitet podoge su od malog znacaja za ovu biljku. Podnosi temperaturu od
18-30"C. Razmnozava se deobom korena.
Limnophiia agatica -
Dzinovska barska biljka. Vodi poreklo iz Indije i Sri Lanke. Ova neobicna biljka zivi u
barskim podrucjima sa ,,teskim" dnom. Potrebno joj je jako svetlo u
trajanju od 12h, pa cak i 16h. Ako previse izraste sece joj se vrh koji se moze
ponovo zasaditi kao nova biljka. Pored podloge bogate hranljivim materijama
potrebna joj je temperatura od 25°C. Razmnozava se i oziljavanjem reznice.
Lobelia cordinalts –
Kardinal. Postojbina: Juzna
Kanada, SAD,
Meksiko. Veoma je snazne gradje i potrebno joj je mnogo svetlosti. Zbog
zbunastih formi, pogodna je za sadjenje na prednjoj strani i bokovima.
Unutrasnja strana lista joj je blago obojena crvenom bojom. 
Akvarijumske vrste su
adaptirane na temperaturu od 25-27°C. Ne opstaje na temperaturi ispod
24"C.
Ludwiga repens. Sinonim: Ludwigia mullertii, Ludwigia nalans. Postojbina:
Tropska i sevema Amerika, srednja Amerika i Karipska ostrva. Rado se koristi za
uredjenje svih vrsta akvarijuma zbog lepih listova, sa unutrasnje strane crvenih. Dobrim osvetljenjem se
moze postici efekat razlivanja te crvene boje. Drske listova duge su do 60 cm.
Veoma joj je potrebno cvrsto – kompaktno dno. Odgovara joj temperatura od
23"C bez oscilacija. Razmnozava se oziljavanjem reznice.
Microsorlum pteropus - Paprat
sa Jave ill Vodena paprat. Vrlo je
dekorativna, interesantna, ne mora cvrsto da se sadi. Dovoljno je opteretiti je
u donjem delu. Ima sabljaste listove na kratkim drskama. List slioro direktno raste iz plitko
rasprostrtog bogatog korena. Pri sadjenju, zbog gradje korena joj treba pomoci
i pritisnuti joj koren kamenom ili granom da ne ispliva. Listovi joj u prirodi rastu do 40 cm, a u akvarijumima do 20 cm. Potrebna joj je meka voda i tresetna podloga.
Temperatura mora da bude iznad 20”C. Razmnozava se oziljavanjem
reznice.
Famiiija Myriophylium - Biljka sa hiljadu
listova. Poreklo ove vrste je
Amerika, a u ostalim deiovima sveta je istrebljena. Pogodna je za ,,hladnovodne" akvarijume do
20°C.
Myriophylium brasitiense je tropska vrsta biljke
i ona je predstavnik toplovodnih Myriophyllum-a.
Myriophylium mattogrosense je varijanta sa
crveno-braonkastim iglicama. Estetski se odiicno uklapa u svaku zajednicu. U
zavisnosti od temperature voda iz kojih stizu, zahtevaju ralicite kvalitete PH
vrednosti i tvrdocu. Svim vrstama je potrebno mnogo svetla. Treba im obezbediti
cisto dno (bez mulja), jer jedino tada pustaju izdanak; u suprotnom, otpadace
im iglice. Biljka ove vrste moze da raste i iznad povrsine vode, all se tada njeni
vrhovi suse. Bolje je seci ih blagovremeno, i ponovo ih saditi. Iz ovoga se
moze zakljuciti da se razmnozavaju ozivljavanjem reznice.
Najas graminea. Sinonim: Najas alagensis i Najas tenuifolia. Postojbina: tropska i subtropska Afrika, Azija, juzna
Evropa. Ovo je biljka sa dve pozitivne odlike: lepo izgleda i gradi bogato
rastuci dekoracioni materija. Obogacuje vodu supstratom koji stvara u svojim
listovima. Odgovara joj meka voda i trazi jako svetlo. Od svih predstavnika
vrste izdvaja se Najas microdon, jer je po svim ovim osobinama najprihvacenija.
Nuphar pumilum - Patuljasta
barska ruza. Poreklom iz Evrope i severne Azije, ova biljka ima velike zelene
listove te nije za male
akvarijume. Kada se vec sadi u velikom akvarijumu, pogodna je za centralni deo.
Lep je ukras zbog svojih listova koji izlaze
na povrsinu i plivajucih cvetova kao rod lokvanja. Odgovara joj dubiji
akvarijum zbog formiranja listova koji plivaju. Treba joj obezbediti
temperaturu od 22-25"C i pescano dno bogato glinom. Odgovarajoj meka voda
i puno svetla. Koren ne treba saditi dublje od 1-2 cm. Za akvarijume je vrlo
pogodna Nupharluteuna, poznata
kao zuta barska ruza.
Nymphea lotus - Tigrasti lotus. Postojbina: Jugoistocna Azija, pa je zato najveci izvoznik (distributer)
Singapur. Numphea lotus je specificna po tome sto moze imati zelene ili crvene
lislove. Ima izduzene, ovalne, crveno-braon listove sa velikim prorezom na
mestu gde se spaja sa drikom. Jednoj biljci je potreban prostor od 20 x 20 cm
povrsine i 25 cm visine (dubine). Ako nema dovoljno svetla listovi joj blede.
Zivi na temperaturi od 23°C. Razmnozava se izdankom koji treba ocekivati na
udaljenosti od 8 cm od stare biljke.
Nymphoides aquatica. Sinonim; Lutinanlliemiim
aquaticum, Villarisia lacunosa. Postojbina: Juzni deo SAD i Meksiko. Odgovara
joj nizi akvarijum sa manje svetla, a voda treba da bude meka i malo kisela.
Ova biljna vrsta ne sme biti ,,ugusena" drugim biljkama i mora plitko da
se sadi. Hranu uzima samo preko lista. Stvara mladicu, koja se sme otkinuti i
raseliti od majke biljke tek posto ojaca.
Pistia stratiotes - Skoljkin cvet. Raste u tropskim oblastima u celom svetu. Ovo
je plivauca, povrsinska trava koja raste u akvarijumima sa velikom vodenom
povrsinom. Ne prija joj topao vazduh i poklopac. Povrsinska je biljka i jasno
je da trazi mnogo svetia i temperaturu vode od 20-30”C. U korenu ove
biljke se krije riblja mladj. Koren joj moze biti veoma dug pa daje utisak divljine
u akvarijumu. Listovi su joj bledo zeleni, precnika 5-15 cm. Razmnozava se
izdankom.
Riccia fluitans - Barska
mahovina. Vodi poreklo iz tropskih
i subtropskih predela celog sveta. To je povrsinska biljka sa izvanrednom sposobnoscu
obnavljanja. Zivi u srednje
tvrdoj vodi od 10-20" dH. Okrece se kao suncokret prema izvoru svetlosti.
Mora se proredjivati jednom nedeljno zbog njenog izvanredno brzog rasta. Zivi na temperaturi od
23-28°C.
Rotala macrandra. Atraktivna
biljka za svaki akvarijum zbog vatrene, bordo boje lista koji nalezu jedan na
drugi. Potrebno joj je jako svetlo sa plavim spektrom. Odgovara joj tvrdoca
vode od 12-18c'dH i blago kisela voda obogacena tresetnim
ekstraktima. Temperatura vode treba da je izmedu 24 i 28°C. Za razliku od
ostalih biljaka ove vrste, Rotala macrandra ne raste preko povrsine vode.
Prosecna 
visina joj je 50-60 cm.
Rotala rotundifolia - Poslojbina ove biljke je Indija i jugoistocna Azija. Boja lista
joj zavisi od jacine akvarijumskog osvetljenja. Najlepsa je u gornjem delu gde
se nalazi krunica koja je pravi ukras. Koristi se najcesce kao pozadinska
biljka. Sporo rasle i cvrsta je. Razmnozava se izdankom iz lukovice.
Sagittaria platyphylla - Sabljasta trava. Vodi poreklo iz
severoisiocne Amerike. Ima listove duge oko 30 cm i siroke 2 cm. Pored
srednjeg, osnovnog lista, biljka ima jos 6-8 listova koncentricno
rasporedjenih. Potrebe za svetloscu su joj ogranicene. Voli hranljivu podlogu i
tada brzo raste. Moze da zivi u vodama razlicitih temperatura.
Sagittaria sugulata. Postojbina:
Severoistocni deo Amerike (
1. Sagittaria sugulata forma Gracillima koja
je najvisa u svojoj vrsti. U prirodi dostize visinu do 120 cm, a u akvarijumu
do 60 cm.
2. Sagittaria sugulata - forma Natans koja
raste 40-50 cm u duzinu i 8-10 cm u sirinu. Ova vrsta raste u grupama
(zbunovima). Ramnozava se izdankom koji raste u neposrednoj blizini maticne
biljke.
3. Sagittaria sugulata - forma Lorata. Ona ima visinu od 15-30 cm.
Dekorativna je i pogodna za pozadinu.
4. Sagittaria sugulata - forma Pusilla. Biljka
veoma podseca na Echinodorus tanellus. Nema velike potrebe za svetlom te se
sadi oko visih biljaka.
Samolus parvoflorus - Americki potocni zbun. Sinonim: Samolus floribundus. Postojbina: tropska, subtropska i
srednja zona Amerike. Ova biljka se uspesno prilagodila uslovima i na starom
kontinentu. Listovi su joj svetlo zelene boje, dugacki 5-6 cm. Njen osnovni
zahtev je sto vise svetla i hraljiva podloga. Temperaiura vode u kojoj zivi ne
treba da prelazi 20°C, sto ne znaci da nije pogodna za tropske akvarijume.
Shinnersia rivularis - Meksicki hrastov list. Sinonim: Trichocorinis
rivlilaris. Vodi poreklo iz juznog Meksika. Stize iz tvrde vode (20° dH) i
blago alkalne (8 PH). Ova se biljka moze postepeno adaptirati i na mekanu vodu
u kojoj kasnije veoma dobro napreduje. Svetlost pospesuje rast listova kod ove vrste.
Sa vise svetla listovi su veci, dok stablo ostaje iste velicine. U plicoj vodi,
ova biljka raste iznad povrsine vode i zato akvarijum sa ovakvim rastinjem ne
treba poklapati. Razmnozava se iz lukovice.
Vallisneria asiatica - Spiralna Valisnerija. Kod nas je poznata pod
istim imenom (Valinerija), a vodi poreklo iz tropske i subtropske Azije, zona
jugoistocne Azije i Japana. Listovi valisnerije su spiralnog oblika. Uspeva u
srednje tvrdoj vodi i uopste ne podnosi meku vodu. Duzina listova ove biljke
iznosi od 20-25 cm, a sirina maksimaino
4 cm u prirodi. U manjim akvarijumima je pogodna kao ukras zadnjeg zida, a u
vecim se moze koristiti kao centralna figura pri dekoraciji. Moguce su zute
fleke (tacke) po listovima, stoje znak da takve listove treba odmah odstraniti.
Razmnozava se izdankom.
Vesicularia dubyanu - Javanska mahovina. Postojbina ove vrste je
jugoistocna Azija. Ona spada u najmanje biljke. Blagotvorna je za ribice zbog
supstrata koje stvaraju i ispustaju njeni listovi. Stiti mlade ribice od
napadanja svojom gustom, isprepletanom gradjom. U nekim slucajevima je promenijiva, ali uvek
trazi puno svellosti. Ako se na pojednim njenim listovima pojave alge, takvi
listovi se moraju odstranjti jer postoji
mogucnost da alge uniste celu biljku pa i okolne. U slucaju da ima prijavstine u akvarijumu,
fini i mnogobrojni listovi ove biljke ce je delimicno odstraniti. Potrebna joj
je temperatura od 24"C. Delimicno zbog lepote, a vise zbog njene uloge
treba je zastupljivati u akvarijumima.
Vallisneria spiralis - Obicna valisnerija. Ova Vaiisnerija nosi naziv spiralis zbog izgleda
drske cveta. Potice iz tropskih i subtropskih oblasti sirom sveta i veoma je
tipicna vodena biljka. Ona ima uske,
ravne sarene listove dugacke 90 cm. Boja lista je svetio zelena i
crvenkasto-braon. Potrebna joj je podloga bogata hranljivim materijama i jako
osveiljenje. Biljka nema odredjene zahteve u vezi sa kvaliteiom i tempeaturom
vode. Razmnozava se izdankom kojih ima veoma mnogo, ali tada ,,majka" biljka gubi na intenzitetu boje. Iz
roda Vallisneria poznate su jos vrste koje se primenjuju u akvarijumima:
1 - Vallisneria gigantea. Postojbina: Nova Gvineja, Filipini
2 - Vallisneria
Karibska ostrva.
ALGE
Alge mogu da predstavljaju problem u
akvarijumu. Mnogi akvaristi smatraju da
ce smanjenjem svetlosti spreciti rast i razvoj algi. Na zalost treba
znati da postoje mnoge vrste algi koje zive upravo u usiovima slabe svetlosti.
U sledecoj tabeli prikazacemo mogucnosti otkrivanja (simptome) i odgovarajuce
postupke za borbu protiv njih. Zabrinjavauce je sto algama odgovaraju svi
usiovi za egzistenciju u vodenim
zajednicama a posebno oni povoljni koje stvaramo zbog biljaka i ribica.
Ako alge postoje u manjim kolicinama unistavaju ih same biljke i
ribice. Ribe-algari mogu
odredjene vrste algi svesti na podnosljivu meru. Pojedine vrste algi moguce je unistiti delimicno bioloskim
sredslvima koja stvaraju odredjene vrste ribica i puzeva (rod riba - algari).
Drugi uspesniji metod
suzbijanja algi je preparatima
(hemijskim putem), navedenog u tableti. Ova sredstva treba pazljivo
upotrebljavati zbog njihovog stetnog delovanja na biljke (prvenslveno na vise
biljke). Jedino pouzdano velike kolicine ugljen-dioksida (CO;) redukuje citave populacije algi, a ako se
preventiva primenjuje, moze da onemogci stvaranje algi. Naravno, i sa
ugljen-dioksidom treba pazljivo postupati, tj. ne preterati.
TABELA: Alge - dijagnoza i
terapija
|
SIMPTOMI |
DIJAGNOZA |
TERAPIJA |
|
Svetlo braon pecati na kamenju i biljkama |
braon alge (Diatomae) |
Odstraniti ih od slabog osvetljenja. Pojacati svetlo. |
|
Morsko zeieni pecati (sluzavi). Napada biljke, kamenje,
strane akvarijuma |
plave alge (Cyaaophyceae |
Lecenje Tripaflavinom 100 mg na 100 l akvarijumske vode |
|
Tesko se otklanja zelena boja (koje stvaraju ove.
aige) |
zelene alge (Chlorophyceae) |
Alge koje se uvek vracaju Odstranjuju ih same ribe
(Epalzeor hyncliu siamensis) |
|
Zeleni koncici (boje spanaca, napadaju mlade biljke,
sprecavaju rast |
koncaste alge, spadaju u zelene alge |
Borba protiv njih je vrlo teska. Odvajaju se mehanickiai
putem uz pomoc drvenih prutica. |
|
Napadajii listove malim koncicima po celoj sirini |
^bradate" alge, spadaju u crvene alge (Rhodophicaea) |
Otklanjaju se kao i zelene alge ili menjanjem vode. |
|
Voda izgleda mutna |
Lebdece alge. spadaju u zelene alge, pojavljuju se kod
jakog osvetljenja i hranljivog dna |
Upotreba ultraljubicastog svetla, delove vode s vremena na
vreme menjati |
|
Samo na povrsini vode se pojavljuju sluzavi zeleni pecati |
uglavnom zeiene alge |
Vise puta menjati vodu u kratkim vremenskim intervalima
(nastaju zbog djubriva) |