Make your own free website on Tripod.com

HARMONIJA ZAJEDNICE BILJAKA I RIBA (HOLANDSKI AKVARIJUMI)

U najuzem krugu priznatih svetskih odgaivaca nalaze se Holandjani sa svojim ,,biljnim akvarijumom". Naravno akcenat ovih akvarista je na estetici. Svaki Holandjanin prvenstveno nastoji da akvarijum odgovara njegovoj sobi. Medutim postaviti jedan ,,lep" akvarijum nije ni malo jednostavno. Ribice koje su navikle na svoju sredinu postojbine, sa biljkama kakve tamo zive, svojom ,,negom" mozemo ugroziti. Najcesce nije dovoijno samo korenje mocvarnog drveca ili veci kamenovi vec su neophodne citave ,,gradjevine" od kamenja za somove i grgece koji stvaraju zajednice. Gradnja se izvodi na gornjem delu akvarijuma. Ovakav akvarijum ima puno biljaka sto zahteva puno svetia potrebnog za njjhovu asimilaciju.

ULOGA AKVAMJUMSKIH BILJAKA

Izgled akvarijuma prvenstveno cine biljke i pored ostalog sluze kao sredstvo za dekoraciju (za obicnog posmalraca). Zato je potrebno dati par informacija o bioloskim osobinama biljaka. Sve biljke, pa i vodene, glavni su proizvodjaci kiseonika, Medjutim, zbog nemogucnosti da zivi svet koristi 0; koji je vezan u molekulu vode, uzima ga kao sastojak vazduha. Dnevni rezim procesa uravnotezenja ide tako sto biljke proizvode asimiiacijom kiseonik koji zivotinje trose. Na isti nacin vrsi se proizvodnja i trosenje ugljen-dioksida. Slicno dnevnim procesima biljke nocu trose zaiihe stvorene u toku dana. Medjusobna zavisnost se najvise izrazava kod asimilacije biljaka.

 

Pod uticajem svetlosne energije biljke grade od neorganskih supstanci (sa dna i iz vode), uz pomoc hlorofila, organske malerije. Prilikom asimilacije biljkama je potrebno dosta ugljen-doksida, a istovremeno oslobadjaju velike kolicine kiseonika koji koristi okolina. Ovako, teoretski, nasa mikroekoloska zajednica zivi u bioloskoj ravnotezi. Nocu usled disimilacije biljaka oslobadja samo ugljen-dioksid i tada se stvaraju bikarbonati. To ne utice na ravnotezu u akvarijumu jer se ribama u toku spavanja znatno smanjuje potreba za kiseonikom. Nasa zajednica, bice ,,nezdrava" samo ako se ne ostvari dobro kruzenje kiseonika u vodi. Normalna kolicina kiseonika (a najveca ugljen-dioksida) u vodi je ujutru oko 9 h. Istovremeno PH vrednost dostize svoj maksimum, a povecana kiselost daje podstrek asimilaciji.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kolicina kiseonika koji ce stvoriti jedna biljka zavisi od njene celokupne povrsine (u direktnoj su srazmeri). U vezi sa predhodnim, pogresno je verovati da biljke koje imaju velike listove imaju i veliki povrsinu za proizvodnju kiseonika. U delu akvarijuma koji dobija najvise svetlosti se postavljaju brzo rastuce biljke koje smeju da prime puno svetlosti. Pritom se osobadja prostor kroz koji svellost brze prolazi do manjih biljaka. Biljku koja ne podnosi mnogo svetia ne treba stavljati u prvi plan, jer ona izgleda dekorativno i onda kada se ispred nje zasade nize biljke koje vole svetlost.

 

Sledeci vazan zadatak biljaka sastoji se u preciscavanju vode. Za razliku od mnogih suvozeninih. vodene biljke ne uziniaju materije samo korenom. One ih cak vise upijaju listovima. Treba se drzati pravi!a: sto vise biljaka po jednom stanovniku akvarijuma, voda je cistija.

 

 

 

 

 

 

Prikazan je tok fotosinteze sa asimilacijom (u toku dana) i disimilacijom (utoku noci).

 

 

 

 

 

Jednolicnost zastupljenih biljaka u nasem akvarijumu prvenstveno diklira ponuda trzista, dok za raznovrsnyi izbor treba imati strpljenja i iskustva o tome kako se nove vrste uklapaju.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Neki od nacina uredjenja akvarijuma

 

KOLICINA AKVARIJUMSKOG BILJA

Kolicina akvarijumskog bilja zavisi od vise parametara: broja riba, velicina riba, zapremme akvarijuma, vrste dna, povrsine dna. osvetljenosti, potrebe riba za ,,slobodnom vodom" (u zavisnosti od vrste), itd. Naceno, biljke se stavljaju uz zadnji zid ili bocne zidove. Ako na primer gajimo dvodihalice (belontudae), potrebno je imati plivajuice i povrsinske biljke, gde one prave gnezdo.

 

Ako nema dovoljno slobodne vode, odnosno ima mnogo biljaka, akvarijum treba dobro osvetliti i cesto provetravati da bi se otklonili bikarbonati i ugljen-dioksid iz vode. Treba znati da sa velicinom ribe rapidno raste kolicina utrosenog kiseonika. Postaviti biljke ispravno, nije tako jednostavno. Pojedine vrste se sakupljaju u manjim grupama i mogu se naci oko kamenja ili korenja postavljenog za scenografiju.

 

Pri sadjenju biljaka treba voditi racuna o tome da nekim vodenim vrstama ne odgovara previse provetravanja (vise reci o tome bice u poglavlju - ,,Najvaznije akvarijumske biljke").

 

Biljke staino rastu. Brzo rastuce vrste vec posle dve do tri nedelje znatno narastu. Mali akvarijum sme da ima samo 2-3 vrste takvih biljaka. Vrlo velikim akvarijumima odgovara takozvana ,,podvodna basta" (vrt) gde se i kasnije mogu dodavati odgovarajuce biljke. Kod terasastog oblika dna, brzorastuce vrste se sade na najvisim delovima pod uslovom da je akvarijum otkriven i osvetljavaju ga lampe postavljene iznad. Delovi biljke koji prerastu povrsinu vode takodje su vrlo dekorativni.

 

Razlicite vrste mahovina i biljaka rastu zajedno sa korenjem mocvarnog drveca. U tom slucaju upotrebljavaju se fine tanke mahovine u kombinaciji sa visim biljkarna koje se postavljaju u manjim grupama oko korenja (kao u prirodi). U toku godine neophodno je proredjivati i preuredjivati akvarijum. Vrste biljaka koje znatno prerastaju dimenzije akvarijuma treba reducirati, cime bi u akvarijumu obezbedili vise svetla. Sve trule i bolesne delove biljaka treba odstraniti. Nakon odredjenog vremena potrebno jc stilizovati formu biljaka, odnosno prilagoditi rast velicini akvarijuma sto znaci da nema potrebe saditi nove. U to vreme mirovanja" moramo paziti da se sakupljena crvotocina ne nagomilava. Proredjene biljke nisu u stanju da u dovoljnoj meri preciscavaju akvarijum od crvotocine. U odusevljenju ne smemo otici u drugu krajnost. Pogresno je misljenje da je prenaseljen akvarijum lep. I na kraju, potrebno je ,,vesto" sastaviti odgovarajuce vrste riba i bilja da se slazu.

 

NEGA AKVARIJUMSKOG BILJA

 

Kako treba saditi biljke

Pre sadjenja vodenu biljku ostavljamo 20 min. u rastvoru kalijum permanganata, radi dezinfekcije. Koncentracija rastvora je takva da mu se boja krece od roze do boje crvenog vina. Sledeca fazaje ispiranje koje izvodimo 5-10 min. u rastvoru peroksida (1l:1l vode), Pre unosenja u akvarijum biljku isperemo cislom vodom.

 

Sam akvarijum uredjujemo po sledecem posiupku. Prvo u praznoj posudi formiramo dno ukupne debljine 10 cm (hranljivi sloj + sitan sljunak). Potom sipamo pazljivo 5-10 cm vode, a sa sadjenjem pocinjemo od zadnjeg zida, ucvrscujuci najvise biljke. Za koren treba predvideti dovoljno okolnog prostora za njegovo sirenje i rast. Vrste, kao Vallisneria i Cryptocaryne koren razvijaju u sirinu, a ne u dubinu. Za mladju biljku dovoljno je da joj pripadne 5-6 cm2 povrsine dna, cime smo omogucili njen pravilan rast i razvoj.

 

Sadnice vrsta koje mnogo rastu u sirinu, potrebno je medjusobno udaljiti 10-15 cm (Cryptocoryne). Vodeni Aponogeton ima plitak, povrsinski koren koji raste samo do 2 cm u dubinu. Manjim primercima potrebno je da budu medjusobno udaljeni oko 8 cm. Biljke koje imaju od 20 do 40 listova, potrebno je prostora sa svih strana.

 

Vodene biljke koje do potrebnih materija dolaze sistemom upijanja, mogu se saditi direktno bez korena. Ako biljka, cije stvaranje hranljivih materija tece pretezno preko korena, moze se staviti prvo u koru nekog voca (na pr. pomorandze) te sve to na dno. Za ucvrscivanje korena umesto pomenutog nacina moze se upotrebiti smesa (2/3 akvarijumskog treseta i 1/3 gline), kojom direktno oblazemo koren. U prodaji postoje gotove zemijane mesavine.

 

 

Greske se cine jos pri sadjenju:

a) koren ne sme da se savija,

b) stavlja se u celoj svojoj duzini u podlogu dna.

 

 

 

 

U sastavu kore (pomorandze) i smese postoje odgovarajuce hranljive materije dovoljne za pocetak razvoja biljke, a pored toga sprecavaju da se koren osteti. Najpovoljnije vreme za sadjenje biljaka ne odredjuje se prema godisnjem dobu vec je vaznije da je biljka koju sadimo mlada i zdrava.

Biljke sadimo tamo gde ce ostati godinama i gde ce se razviti u svojoj punoj lepoti.

 

RAZMNOZAVANJE AKVARIJUMSKIH BILJAKA

Razmnozavanje vodenih biljaka kod velikog broja vrsta vrsi se vegetativnim putem - izrastanjem izdanka ili deljeujem biljaka - odnosno korena.

 

Razmnozavanje moze biti:

1 - vegetativnim putemtem i 2 - generativnim.

Vegetativnim putem se odvija na vise nacina:

a) kod clankovitih biljaka dovoljno je iseci izmedju 2 clanka i saditi.

b) izrasta izdanak nove, mlade biljke. Poslo ojaca osamostaljujemo je presecanjem.

c) kod plivajucih biljaka izrastaju adventivni pupoljcl, koji se uskoro odvajaju od majke.

 

 

 

Izdanak je prvo vezan za biljku majku, gde dobija materije iz korena. Pojedine vrste rastu takodje bez usadjenog korena, tako da je dovoljno da se pricvrsti za dno, do okorenjivanja (dok koren ne proklija). Deljenjem biljke ili korena, ramnozavaju se uglavnom miadjc biljke. Podela se ne vrsi samojednom, vec se deoba moze izvrsiti vise puta.

Najveci broj akvarista koriste biljke sa najprostijim vegetativnim razmnozavanjem, a takve vrste biljaka nisu ni najmanje problematicne.

 

 

STA JE POTREBNO BILJKAMA?

Mnogi akvaristi se plase da stavljaju velike i lepe biljke. Zaista, nacin odrzavanja ovih biljaka predstavlja poteskocu za odgajivaca zbog njihove preosetljivosti.

 

Kod ,,nove" postavke akvarijuma, biljke se mogu odrzati bez riba, tim pre sto one ,,ne stoje dobro s novom okolinom", (neprilagodjenost hrani, vodi i sl.). Medjutim, nikakva terapija se ne sme sprovoditi bez pravilne djagnoze. Ako primetimo da biljka ne raste iako je voda normalna (dobro provetravanje, dovoljno ugljen-dioksida, i sl.), tada je sigurno u pitanju bolest. Mnoge biljke hranljive materije uzimaju preko gornje povrsine, bez obzira na postojanje korena. Za razliku od njih najpoznatiji predstavnici vodenih biljaka sa korenom su takozvane jezerske ruze (Echinodorus, Aponogeton). Njima je potrebno dno od peska i sitnog sljunka, Mozemo koristiti i pripremljene mesavine zemije za saksijsko cvece. Moramo napomenuti i to da previse nadjubrena zemlja moze bill stetna.

 

U akvarijumu prenaseljenom ribama, normalan tok kruzenja materija se remeti prvenstveno zbog ogranicenih mogucnosti biljaka da prerade nagomilane kolicine otpadnih produkata. Neophodno je znati koji procenat nitrata moze da sadrzi meka voda (u poglavlju Voda").

 

Ako akvarijum nije ispravno postavIjen, dolazi do pojave razlicitih temperaturnih zona. Postojanjem novih tehnickih pomagala to se moze izbeci. I ovorn prilikom prepomcujemo uvodjenje ,,podnog grejanja" (obradjeno u poglavlju ,,Tehnicka pomocna sredstva"), gde stvaramo usiove koje koren biljke ima na toplom tropskom dnu.

Kod vodenih biljaka koje rastu iz lukavice, moramo racunati na takozvano ,,vreme mirovanja". Tada biljka ne vrsi bioloske funkcije u akvarijumu vec sve materije koristi samo za svoj rast. Treba ih kupovati kao luk. a ne kao gotove biljke, Potrebna im je temperalura od 5"C. Lukovica van akvarijuma treba da odstoji 2-4 meseca, a zatim je poslupak sadjenja jednostavan.

 

 

Ovaj lepi biljni biotop nalazi se u visim delovima Sri Lanke. Vide se vrhovi Limnophila indica (pri povrsini vode). U prvom planu je Alocasia macrorrhiza. Aponogeton rigidifolins nadvija svoje cvetove iznad povrsine vode. U prvom planu je grupa biljaka Lagenandra ovata, takodje u vodama na jugu Sri Lanke.

 

 

 

 

Tipovi vodenih biljaka

NAJVAZNIJE AKVARIJUMSKE BILJKE

Prema vrsti gradje i listova biljke primenjene u akvaristici (i opste) dele se u 7 grupa:

1. Biljke vrpcastih (koncastih) formi

2. Biljke mahovinastih listova

3. Biljke dugostranih listova

4. Biljke finih iglicastih listova

5. Plivajuce (lebdece) biljke

6. Biljke sa plivajucim lislovima

7. Barske biljke.

I grupa - Biljke vrpcastih (koncastih) formi. Listovi: dobri su proizvodjaci kiseonika. Zahtevaju vise svetlosti. Spada u ljute vrste. Izdanak se pricvrscuje staklenom ciodom ili kamenom za dno, Vecina ovih biljaka hrani se kroz koren koji moze da se deli. U akvarijumu gde imamo Vallisneiu i Sagitariju ne smemo zajedno staviti i Cryptocarynu.

 

II grupa - Biljke mahovinastih listova. Dobar su proizvodjac kiseonika. Materije za rast i razvoj upijaju listovima (bez korena). Ramnozavaju se izdankom. Potrebno im je puno svetlosti.

 

Ill grupa - Biljke dugostranih listova. Zahtevaju priguseno svetio i meku vodu.

 

IV grupa - Biljke finih iglicastih listova. Veliki su proizvodjaci kiseonika. Pojedine biljke iz ove grupe traze vrlo meku vodu, Zahtevaju jako osvetljenje. Koren im sluzi samo kao organ za pricvrscavanje. Stvaraju grmove.

 

V gropa - Plivajuce (lebdece) biljke. Svetlosti im nikada nije dovoljno. Upotrebiti ih za pokrivanje 1/3 povrsine vode akvarijuma. Potrebno im je stalno strujanje vazduha. Ne podnose gornju plocu na akvarijumu.

 

VI grupa - biljke sa plivancim listovima. Pogodne i zahvalne. Zahtevaju jako svetlo, odozgo.

 

VII grupa - Barske biljke. Najbolje ih je postaviti tako da vire iznad povrsine vode.

Ako zeiite da odrzite akvarijumske biljke, morate postovati pravilo da se ne stavljaju sve vrste u isto vreme i svuda.

AKVARIJUMSKE BILJKE

 

Acorus gramineus patuljasti colmus. Sinonim ove vrste je Acorus pusillus. Postojbina joj je istocna Azija gde zivi u mocvarnim barskim oblastima. Ovo je trakasta vrsta sa duzinom lisia do 12 cm. Pogodna je za nize akvarijume jer police iz plitkih stajacih voda. TrebaJoJ obezbediti mnogo svetia i temperalum do 22"C. Ne razmnozava se pod vodom i sadi se uz prednju stranu akvarijuma zbog kolicine svetlosti i svoje velicine.

 

Ammannia senegalensis - Alricka amania. Poreklom iz Afrike, ova biljka spada u rastinje toplog podrucja. Odgovara joj temperatura od 22-28C. Potrebna joj je velika kolicina svetlosti. Zivi u mekoj vodi i trazi puno prostora. Ovo je biljka koja se pretezno hrani iz vode, a ne korenom. Listovi su joj u crveno-braon nijansi duzine 6 cm i sirine 0,5 cm kod odraslih primeraka. Spada u barske biljke i dobro se razvija iznad povrsine vode. Ukupna visina joj je 30 cm. Razmnozava se vegetativno.

 

Anubias nana i njene pratece vrste Anubias lanceolata. Anubias congolensis i Anubias barteri poticu iz tropske Afrike. Ova vrsta ima patuljaste kapljaste listove i dostize visinu do 15 cm kod odraslog primerka. Cela biljka je vrlo dekorativna. Zivi u mekoj vodi i potrebno joj je puno svellosti. Ima snazan koren koji se prostire siroko i plitko tako da ne mora da se sadi duboko u dno. Razmnozava se deljenjem korena pri temperaturi od 24C.

 

Aponogeton crispus - Grguravi vodeni klas. Poreklom je iz Sri Lanke. Ima tanke, spicaste listove svetlo zelene boje, koji su na obodima nabrani. Dug je od 20 do 25 cm. Vrlo je zahvalna kad su u pitanju usiovi i nega, ali se ipak retko sadi u akvarijumima zbog visoke cene. Raste vrlo brzo iz podloge (treseta, gline), usled velike kolicine hranljivih materija.

 

 

 

Aponogeton madagascariensis. Resetkasta, paucinasta biljka ranije poznata pod nazivom Aponogeion fenestralis. Potice sa Madagaskara. Sadi se na dubini vode od oko 40 cm jer tako dobija potrebnu kolicinu svetlosti. Vaznije od svetlosti je stalno dodavanje sveze vode koja je potrebna korenu. Ovo stalno dodavanje vode korenu preko treseta postize se podim filterom. Zivi na temperaturi od 22C, a u toku perioda mirovanja odgovarajoj temperatura od 19C. Zbog dugog, konusnog korena ne opstaje na ravnom dnu.

 

Aponogeton ulvaceus - Vodeni talasast grguravi klas. Takodje, police sa Madagaskara i visine je do 50 cm. Sadi se na dubinama od oko 60 cm. List joj je boje svetlo zelene, vrlo tanak. Pri sadjenju se postavIja na centraino mesto. Za odrzavanje ove vrste temperatura ne treba da prelazi 23C. Potrebno joj je manje svetlosti te je zato pogodna za zadnji deo akvarijuma. Veoma je dekorativna u kombinaciji sa nekim korenom ili granom. Vazno je omoguciti joj da nesmetano provede vreme privikavanja neposredno posle sadjenja jer je u tom periodu osetljiva.

 

Bacopa monnieri - Mali debeli list sinonim Lycimachia monnieri. Postojbina ove biljke je tropska i subtropska Amerika, Afrika, Azija i Australija. Potrebna joj je meka ili srednje tvrda voda i jako svetlo. Zivi na temperaturi od 15 - 26"C. Kada joj se obezbedi jako svetlo i meka voda, nastavlja da raste iznad povrsine vode. Razmnozava se putem sadnica.

Barclaya longifolia Barklaja. Postojbina Barklaje je Burma, Tajland, Vijetnam i Malaja. Pogoduje joj teroperatura od 24-29"C, iako potice iz voda sa malo svetlosti. Ne podnosi hladno dno i bogato hranom, nego vodu bogatu ugljen-dioksidom. Treba joj obezbediti tvrdocu vode do 10"dH. Duzina lista tj. cele biljke je do 40 cm. Ako je dobro negovana raste i iznad povrsine vode, ali tada ne otvara list.

 

 

Cabomba aquatica Kabomba. Vodena kosa je poreklom iz Juznog Meksika i Sevemog Brazila. Ova biljna vrsta zivi ne zasadjena i mnogo je pogodna za mladj. Proizvodi puno kiseonika i potrebno joj je jako svetlo. Zivi u mekoj vodi na temperaturi oko 24C.

 

 

 

Ceratopteris pteridoides - Plivajuca regata (paprat). Sinonim Ceratopteris cornuta. Domaci naziv za ovu biljku je hrast. Ova plivajuca, povrsinska vrsta police iz tropske Afrike. Tipicanje predstavnik plivajucih biljaka odnosno povrsinskih trava. Ovakvim vrstama je stalno potreban svez vazduh, pa zato akvarijumi u kojima zive ne smeju imati gornju plocu (poklopac). Ovo je velika familija i ima vise rodova. Ovakva biljka je potrebna akvarijumu koji ima mnogo rnladji koja se krije u njenom korenu. Hranu biljaka uzima iz vode, a raznmozava se izdankom.

 

 

Ceratopteris thalictroides Sumatranska podvodna rogata paprat. Domaci naziv joi hrastova paprat. Zivi u tropskim oblastima. Potrebna joj je jaka svetlost pri temperaturi od 20-30''C, Razmnozava se izdankom, a pritom ne sme duboko da se sadi.

Crinum thaianum - Tajlandski ljiljan. Postojbina joj je jugoistocna Azija, Tajland. Ovo je visoko rastuca biljka trakastih listova oblika obicne trave i duzine do 2 cm. Ovi se listovi mogu bez ikakvih posledica skratiti na zeljenu duzinu pod vodom, a mogu ziveti i iznad povrsine vode. Pogoduje joj podloga sa puno hranijivih materija i temperatura od 25-30':'C. Trazi veoma jaku svetlost. Razmnozava se iz lukovice. Posto vodi poreklo iz voda pod uticajem mora, potrebna joj je slanija voda i PH vrednost takodje drugacija. Posebno trazen zbog lepote i osobenosti je Crinum natans. Interesantno za ovu vrstuje to da je ,,prijatelj" ,,Cihlida", tj. njihov zastitnik. Stiti ih od eventualnih napadaca, a s druge sirane sluzi im za pravIjenje zaseda.

 

 

Cryptoceryne affinis - Makazasta vodena kupa. Ranije poznata kao Chaerteliana, ovo je biljka cija je postojbina Malajsko poluostrvo. Nije omiljena kod akvarista kada je u pitanju vrhunski dekorativni efekat. Boja lista joj je odozdo crvenkasto-zelena, a odozgo plavo-zelena. Maksimalna visina koju dostize je 30cm. Spada u vrste koje se najlakse razmnozavaju.

 

Cryptocoryne balansae - Vodena kupa. Postojbina ove biljkeje od Tajlanda do Vijetnama. Ona ima duge i uske listove. Potrebno joj je dno bogato hraljivim materijama. Ovoj vrsti oije potrebnojako strujanje vode, a ni jako osvetljenje. Najpovoljnija temperatura za rast i razvoj joj je 24"C. Nema velike zahteve kod kvaliteta vode i veoma je zahvalna za gajenje. Razmnozava se izdankom.

 

 

 

Crypiocoryne blassii - Bleda vodena kupa poreklom je iz Tajlanda. To je nova, skoro otkrivena biljka za upotrebu u akvaristici. Ima vrlo lepe listove srcastog oblika. Trazi meku vodu i ne tako jako svetlo. Moze da raste na peskovitom dnu, all najbolje napreduje zasadjena na dnu bogatom hranIjivim materijama. Potrebna joj je temperatura od 20-26"C. Njena boja prvenstveno zavisi od okolnih boja. Najcesce su joj listovi odozdo crvenkasto-braon, a odozgo plavo-zelene boje. Boju menja u zavisnosti od kolicine svetlosti i ostalih biljaka. Razmnozava se deljenjem korena.

 

 

 

Cryptocoiyne ciiiuta - Treperava vodena kupa. Postojbina ove vrste je Indija, Jugoistocna Azija, Indonezija i Nova Gvineja, Ova biljka raste do 40 cm i iznad povrsine vode. List joj je zeiene boje i trazi mnogo svetlosti. Zahteva podlogu sa puno hraljivih malerija, Veoma je promenljiva u velikom akvarijumu. U skladu sa njenim prirodnim poieklom prija joj nesto slanija voda sa visom PH vrednoScu. Potrebna joj je temperatura od 25C. Razmnozava se izdankom.

 

 

Cryptocoiyne petchii. Odomaceni naziv za ovu vrstuje limun. Ova biljka police iz Sri Lanke i javlja se u razlicitim formama. Ispod vode joj se razvijaju listovi kapljaste forme, siroki 4 cm, a drugi 10 cm. Biijka raste i iznad vode, i jedna je od retkih vrsta koja ima drvenasto stable. Spada u atraktivne biljne vrste zbog kontrastnih boja koje variraju od bledo-braonkastih do crveno-braonkastih. Potrebno joj je veoma hranljivo dno, meka voda i umerena svetlosl. Odgovara joj temperalura od 23C. Razmnozava se izdankom. Postupak je lak i pouzdan.

 

 

Cryptocoryne cordata - Vodena kupa srcastih listova. Sinonim: Cryptoceryne purpurea, Cryptocoryne grabowskii, Cryptocoryne grandis. Postojbina joj je Malaja. To je lepa i snazna biljka ovalnog lista. List joj je purpurne boje (od zilica), a moze biti i zeiene boje kao na fotografiji. Pri gajenju se ne preporucuje jako svetlo. Zbog odrzavanja boje lista potrebna joj je tvrdoca vode do 12"dH. Ova biljka raste do 20 cm. Razmnozava se podelom korena i izdankom.

 

 

 

 

Cryptocoryne walkeri je poreklom iz Sri Lanke. Ova biljka je karakteristicna po tome sto ima jak koren i raste sporo. Odusevljava svojim socnim zelenim listovima. Ova vrsta je najrasprostranjenija u akvaristici. Odgovara joj svetlost srednje jacine. Razmnozava se izdankom.

 

 

 

Cryptocoryne wentlii. Postojbina joj jeTajland. Lako se odrzava i neguje. Njena maksimalna visina je 15 cm. Zahteva dobro pripremljeno dno, ali zato temperatura vode moze biti u sirokom rasponu od 20 - 30"C. U zavisnosti od jacine svetla menja joj se boja lista. Usled jaceg svella list joj postaje svetliji. Boja lista sa donje strane joj je crvenkasta, a sa gornje strane plavo-zelena. Pogodnaje za terasasto sadjenje zbog svoje visine. Razmnozava se izdankom.

 

 

Cryptocoryna usteriana - Balsunasta kupa. Poreklom je sa Filipina. Raste u visinu do 70cm i zato je pogodna za velike akvarijume. Potrebno joj je mnogo svetia, hranljiva podloga i vrlo tvrda voda (12dH).

 

Echinodorus blecheri - Velika Amazonska sabljasta biljka. Sinonim: Echinodorus paniculatus. Postojbina: Tropska i Juzna Amerika u podrucju Amazona. Visina biljke iznosi 40 cm, a sirina krune joj je do 8 cm. Zahvalna je za primenu u velikim akvanjumima. Potrebna joj je vrlo hranljiva podloga i temperatura vode od 23-28"C. Razmnozava se izdankom.

 

 

Echinodoms Amazonicus Amazonka uzanih listova. Sinonim: Echinodorus brevipedicellatus. Postojbina: Brazil. Ova biljka opstaje u mekoj do srednje tvrdoj vodi na temperaturi iznad 20C. Raste do 30 cm u visinu. U podlogu dna za nju treba umesati glinu. Potrebna joj je jaka svetlost. Razmnozava se izdankom.

 

 

Echinodorus maior. Sinonim: Echinodoms martii, Echinodorus leopoldina. Vodi poreklo iz tropske i Juzne Amerke. Listovi joj dostizu 60 cm duzine i 10 cm sirine. Ova vrsta zahteva najvise svetia i hrane od svih do sada opisanih biljaka. U nedostatku hrane Amazonka koristi sopstvene rezerve smestene u korenu. Preporucuje se sadjenje ove biljke na udaljenijim mestima od ostalih biljaka. Dno za sadjenje Amazonke treba da ima tamniju osnovu da bi njeni tamni listovi dosli do izrazaja. Razmnozava se izdankom.

 

 

Echinodorus tenellus - Patuljasta Amazonka. Postojbina joj je tropska Amerika i subtropski deo severne Amerike. Ova biljka udovoljava akvaristima koji vole lepo nisko rastinje. Ne podnosi tvrdu vodu (do 10"dH). Veliki je proizvodjac kiseonika (apsorbuje ugljen-dioksid). Potrebna joj je veoma hranljiva podloga i temperatura od 22 27C.

 

Hydrocleys nymphoides Vodeni kljuc. Ova biljka je poreklom iz tropske Amerike. Ne gaji se u standardnim akvarijumima vec u onim sa velikom povrsinom vode, plitkim i jako osvetljenim. Drke plovecih listova imaju duzinu od 25 cm. Potrebna joj je temperatura izmedju 22 i 28C, i podloga bogata hranljivim materijama. Zivi u mekoj vodi. Cvetovi i listovi su veoma atraktivni zbog zute i tamno ljubicaste boje. Razmnozava se izdankom.

 

Hydrocleys nymphoides Elodea densa. Sinonim: Egerija densa. Vodi poreklo iz Argentine, Perua i Bolivije. Kod toplovodnih akvarijuma sa srednjom temperalurom od oko 24"C ova vrsta moze da opstane, ali jos bolje uspeva na temperaturi do 20C'C. Odgovara joj srednje tvrda voda. Raste i u nedostatku svetia, samo je tada slabije razvijena. Znacajan parametar cini PH vrednost koja iznosi 7,8 - 8, tj. potrebna joj je blago bazna sredina.

 

 

Heterathera zosterofolia - Morska trava . Postojbina: Brazil i Bolivija. Ovo je vrlo rasprostranjena barska biljka poznata po osobini da ne podnosi promenu vode. Listovi zelene boje su joj nesto veci ispod povrsine vode nego iznad. Duzine su do 8 cm. Ima lukovicu sa vise korenovih grana. Pogodna je za manje akvarijume i najvise je zastupljena kod akvarista.

 

 

Hydrocotyle leucocephala - Juznoamericki vodcni pupak. Sinonim: Hydrocotyle agatica. Postojbina joj je centralna juzna Amerika. Za razliku od evropskog srodnika juznoamericki raste u visinu. Ne mora da se sadi jer moze i da lebdi u vodi. Nema posebne zahteve u vezi sa kvalitetom vode i osvetljenjem. Povoljna temperatura za ovu biljkuje 24<'C. Slican ovoj vrsti je evropski Hydrocolyie vulgavis ciji listovi ne izlaze do povrsine vode i mora se saditi. Na drskama joj se nalaze kruzni krstasti listovi koji zajedno imaju oblik pecurke. Voli hladniju vodu ali moze da opstane i na temperaturi do 22"C.

 

Hydrophila carymbosa - Dzinovski prijatelj voda. Sinonim: Nomaphila stricta. Prvi put pronadjena u Jugoistocnoj Aziji. Ima svetlozelene vrlo velike listove. Pogodna za sadjenje na zadnjem delu akvarijuma. Duzina listova joj dostize 8 cm. Voli jaku svetlost i cistu, ne zaklonjenu povrsinu, Ako alcvarijum nema pokjopac, ova biljka moze da izraste iznad povrsine vode i da se zatim u toku rasta ponovo svojim vrhom vrati u vodu. Odgovara joj temperatura od 20-24C.

 

Hydrophila difformis - Indijska zvezdasta biljka. Sinonim: Synnema triflorum. Biljka vodi poreklo iz Indije, a delimicno iz jugoistocne Azije. Osetljiva je i trazi meku vodu i mnogo svetla. Ako u podlozi dna ima mnogo hranljivih materija, raste vrlo brzo. Nezeljeni, prekomerni rast se sprecava ,,sisanjem". Potrebna temperatura za ovu vrstu je u sirokom intervalu od 18-30"C. U akvaristici se veoma mnogo koristi za dekoraciju. Razmnozava se vegetativno, putem semenki. Tada se razvija izdanak sa malim korenom.

 

Hydrophila polisperma - Indijski prijatelj vode. Postojbina joj je jugoistocna Azija. Ovo je stara, poznata biljka i nije je tesko negovati. Lako se razmnozava pa je veoma mnogo koriscena. Ako ima i samo jedan list, on izlazi na povrsmu. Ako ima manje svetia listovi joj postaju svetliji. Sastav i kvalitet podoge su od malog znacaja za ovu biljku. Podnosi temperaturu od 18-30"C. Razmnozava se deobom korena.

 

 

Limnophiia agatica - Dzinovska barska biljka. Vodi poreklo iz Indije i Sri Lanke. Ova neobicna biljka zivi u barskim podrucjima sa ,,teskim" dnom. Potrebno joj je jako svetlo u trajanju od 12h, pa cak i 16h. Ako previse izraste sece joj se vrh koji se moze ponovo zasaditi kao nova biljka. Pored podloge bogate hranljivim materijama potrebna joj je temperatura od 25C. Razmnozava se i oziljavanjem reznice.

 

Lobelia cordinalts Kardinal. Postojbina: Juzna Kanada, SAD, Meksiko. Veoma je snazne gradje i potrebno joj je mnogo svetlosti. Zbog zbunastih formi, pogodna je za sadjenje na prednjoj strani i bokovima. Unutrasnja strana lista joj je blago obojena crvenom bojom. Akvarijumske vrste su adaptirane na temperaturu od 25-27C. Ne opstaje na temperaturi ispod 24"C.

 

 

 

Ludwiga repens. Sinonim: Ludwigia mullertii, Ludwigia nalans. Postojbina: Tropska i sevema Amerika, srednja Amerika i Karipska ostrva. Rado se koristi za uredjenje svih vrsta akvarijuma zbog lepih listova, sa unutrasnje strane crvenih. Dobrim osvetljenjem se moze postici efekat razlivanja te crvene boje. Drske listova duge su do 60 cm. Veoma joj je potrebno cvrsto kompaktno dno. Odgovara joj temperatura od 23"C bez oscilacija. Razmnozava se oziljavanjem reznice.

 

 

 

Microsorlum pteropus - Paprat sa Jave ill Vodena paprat. Vrlo je dekorativna, interesantna, ne mora cvrsto da se sadi. Dovoljno je opteretiti je u donjem delu. Ima sabljaste listove na kratkim drskama. List slioro direktno raste iz plitko rasprostrtog bogatog korena. Pri sadjenju, zbog gradje korena joj treba pomoci i pritisnuti joj koren kamenom ili granom da ne ispliva. Listovi joj u prirodi rastu do 40 cm, a u akvarijumima do 20 cm. Potrebna joj je meka voda i tresetna podloga. Temperatura mora da bude iznad 20C. Razmnozava se oziljavanjem reznice.

 

Famiiija Myriophylium - Biljka sa hiljadu listova. Poreklo ove vrste je Amerika, a u ostalim deiovima sveta je istrebljena. Pogodna je za ,,hladnovodne" akvarijume do 20C.

Myriophylium brasitiense je tropska vrsta biljke i ona je predstavnik toplovodnih Myriophyllum-a.

Myriophylium mattogrosense je varijanta sa crveno-braonkastim iglicama. Estetski se odiicno uklapa u svaku zajednicu. U zavisnosti od temperature voda iz kojih stizu, zahtevaju ralicite kvalitete PH vrednosti i tvrdocu. Svim vrstama je potrebno mnogo svetla. Treba im obezbediti cisto dno (bez mulja), jer jedino tada pustaju izdanak; u suprotnom, otpadace im iglice. Biljka ove vrste moze da raste i iznad povrsine vode, all se tada njeni vrhovi suse. Bolje je seci ih blagovremeno, i ponovo ih saditi. Iz ovoga se moze zakljuciti da se razmnozavaju ozivljavanjem reznice.

 

Najas graminea. Sinonim: Najas alagensis i Najas tenuifolia. Postojbina: tropska i subtropska Afrika, Azija, juzna Evropa. Ovo je biljka sa dve pozitivne odlike: lepo izgleda i gradi bogato rastuci dekoracioni materija. Obogacuje vodu supstratom koji stvara u svojim listovima. Odgovara joj meka voda i trazi jako svetlo. Od svih predstavnika vrste izdvaja se Najas microdon, jer je po svim ovim osobinama najprihvacenija.

Nuphar pumilum - Patuljasta barska ruza. Poreklom iz Evrope i severne Azije, ova biljka ima velike zelene listove te nije za male akvarijume. Kada se vec sadi u velikom akvarijumu, pogodna je za centralni deo. Lep je ukras zbog svojih listova koji izlaze na povrsinu i plivajucih cvetova kao rod lokvanja. Odgovara joj dubiji akvarijum zbog formiranja listova koji plivaju. Treba joj obezbediti temperaturu od 22-25"C i pescano dno bogato glinom. Odgovarajoj meka voda i puno svetla. Koren ne treba saditi dublje od 1-2 cm. Za akvarijume je vrlo pogodna Nupharluteuna, poznata kao zuta barska ruza.

Nymphea lotus - Tigrasti lotus. Postojbina: Jugoistocna Azija, pa je zato najveci izvoznik (distributer) Singapur. Numphea lotus je specificna po tome sto moze imati zelene ili crvene lislove. Ima izduzene, ovalne, crveno-braon listove sa velikim prorezom na mestu gde se spaja sa drikom. Jednoj biljci je potreban prostor od 20 x 20 cm povrsine i 25 cm visine (dubine). Ako nema dovoljno svetla listovi joj blede. Zivi na temperaturi od 23C. Razmnozava se izdankom koji treba ocekivati na udaljenosti od 8 cm od stare biljke.

 

 

 

Nymphoides aquatica. Sinonim; Lutinanlliemiim aquaticum, Villarisia lacunosa. Postojbina: Juzni deo SAD i Meksiko. Odgovara joj nizi akvarijum sa manje svetla, a voda treba da bude meka i malo kisela. Ova biljna vrsta ne sme biti ,,ugusena" drugim biljkama i mora plitko da se sadi. Hranu uzima samo preko lista. Stvara mladicu, koja se sme otkinuti i raseliti od majke biljke tek posto ojaca.

 

 

Pistia stratiotes - Skoljkin cvet. Raste u tropskim oblastima u celom svetu. Ovo je plivauca, povrsinska trava koja raste u akvarijumima sa velikom vodenom povrsinom. Ne prija joj topao vazduh i poklopac. Povrsinska je biljka i jasno je da trazi mnogo svetia i temperaturu vode od 20-30C. U korenu ove biljke se krije riblja mladj. Koren joj moze biti veoma dug pa daje utisak divljine u akvarijumu. Listovi su joj bledo zeleni, precnika 5-15 cm. Razmnozava se izdankom.

 

Riccia fluitans - Barska mahovina. Vodi poreklo iz tropskih i subtropskih predela celog sveta. To je povrsinska biljka sa izvanrednom sposobnoscu obnavljanja. Zivi u srednje tvrdoj vodi od 10-20" dH. Okrece se kao suncokret prema izvoru svetlosti. Mora se proredjivati jednom nedeljno zbog njenog izvanredno brzog rasta. Zivi na temperaturi od 23-28C.

 

 

Rotala macrandra. Atraktivna biljka za svaki akvarijum zbog vatrene, bordo boje lista koji nalezu jedan na drugi. Potrebno joj je jako svetlo sa plavim spektrom. Odgovara joj tvrdoca vode od 12-18c'dH i blago kisela voda obogacena tresetnim ekstraktima. Temperatura vode treba da je izmedu 24 i 28C. Za razliku od ostalih biljaka ove vrste, Rotala macrandra ne raste preko povrsine vode. Prosecna visina joj je 50-60 cm.

 

 

 

Rotala rotundifolia - Poslojbina ove biljke je Indija i jugoistocna Azija. Boja lista joj zavisi od jacine akvarijumskog osvetljenja. Najlepsa je u gornjem delu gde se nalazi krunica koja je pravi ukras. Koristi se najcesce kao pozadinska biljka. Sporo rasle i cvrsta je. Razmnozava se izdankom iz lukovice.

Sagittaria platyphylla - Sabljasta trava. Vodi poreklo iz severoisiocne Amerike. Ima listove duge oko 30 cm i siroke 2 cm. Pored srednjeg, osnovnog lista, biljka ima jos 6-8 listova koncentricno rasporedjenih. Potrebe za svetloscu su joj ogranicene. Voli hranljivu podlogu i tada brzo raste. Moze da zivi u vodama razlicitih temperatura.

 

Sagittaria sugulata. Postojbina: Severoistocni deo Amerike (Masacusec, Florida). Ima je u raznim oblicima i dostize razlicite visine. Cetiri najpoznatlje vrste su:

1. Sagittaria sugulata forma Gracillima koja je najvisa u svojoj vrsti. U prirodi dostize visinu do 120 cm, a u akvarijumu do 60 cm.

 

2. Sagittaria sugulata - forma Natans koja raste 40-50 cm u duzinu i 8-10 cm u sirinu. Ova vrsta raste u grupama (zbunovima). Ramnozava se izdankom koji raste u neposrednoj blizini maticne biljke.

3. Sagittaria sugulata - forma Lorata. Ona ima visinu od 15-30 cm. Dekorativna je i pogodna za pozadinu.

 

4. Sagittaria sugulata - forma Pusilla. Biljka veoma podseca na Echinodorus tanellus. Nema velike potrebe za svetlom te se sadi oko visih biljaka.

 

 

Samolus parvoflorus - Americki potocni zbun. Sinonim: Samolus floribundus. Postojbina: tropska, subtropska i srednja zona Amerike. Ova biljka se uspesno prilagodila uslovima i na starom kontinentu. Listovi su joj svetlo zelene boje, dugacki 5-6 cm. Njen osnovni zahtev je sto vise svetla i hraljiva podloga. Temperaiura vode u kojoj zivi ne treba da prelazi 20C, sto ne znaci da nije pogodna za tropske akvarijume.

 

Shinnersia rivularis - Meksicki hrastov list. Sinonim: Trichocorinis rivlilaris. Vodi poreklo iz juznog Meksika. Stize iz tvrde vode (20 dH) i blago alkalne (8 PH). Ova se biljka moze postepeno adaptirati i na mekanu vodu u kojoj kasnije veoma dobro napreduje. Svetlost pospesuje rast listova kod ove vrste. Sa vise svetla listovi su veci, dok stablo ostaje iste velicine. U plicoj vodi, ova biljka raste iznad povrsine vode i zato akvarijum sa ovakvim rastinjem ne treba poklapati. Razmnozava se iz lukovice.

 

Vallisneria asiatica - Spiralna Valisnerija. Kod nas je poznata pod istim imenom (Valinerija), a vodi poreklo iz tropske i subtropske Azije, zona jugoistocne Azije i Japana. Listovi valisnerije su spiralnog oblika. Uspeva u srednje tvrdoj vodi i uopste ne podnosi meku vodu. Duzina listova ove biljke iznosi od 20-25 cm, a sirina maksimaino 4 cm u prirodi. U manjim akvarijumima je pogodna kao ukras zadnjeg zida, a u vecim se moze koristiti kao centralna figura pri dekoraciji. Moguce su zute fleke (tacke) po listovima, stoje znak da takve listove treba odmah odstraniti. Razmnozava se izdankom.

 

Vesicularia dubyanu - Javanska mahovina. Postojbina ove vrste je jugoistocna Azija. Ona spada u najmanje biljke. Blagotvorna je za ribice zbog supstrata koje stvaraju i ispustaju njeni listovi. Stiti mlade ribice od napadanja svojom gustom, isprepletanom gradjom. U nekim slucajevima je promenijiva, ali uvek trazi puno svellosti. Ako se na pojednim njenim listovima pojave alge, takvi listovi se moraju odstranjti jer postoji mogucnost da alge uniste celu biljku pa i okolne. U slucaju da ima prijavstine u akvarijumu, fini i mnogobrojni listovi ove biljke ce je delimicno odstraniti. Potrebna joj je temperatura od 24"C. Delimicno zbog lepote, a vise zbog njene uloge treba je zastupljivati u akvarijumima.

 

 

Vallisneria spiralis - Obicna valisnerija. Ova Vaiisnerija nosi naziv spiralis zbog izgleda drske cveta. Potice iz tropskih i subtropskih oblasti sirom sveta i veoma je tipicna vodena biljka. Ona ima uske, ravne sarene listove dugacke 90 cm. Boja lista je svetio zelena i crvenkasto-braon. Potrebna joj je podloga bogata hranljivim materijama i jako osveiljenje. Biljka nema odredjene zahteve u vezi sa kvaliteiom i tempeaturom vode. Razmnozava se izdankom kojih ima veoma mnogo, ali tada ,,majka" biljka gubi na intenzitetu boje. Iz roda Vallisneria poznate su jos vrste koje se primenjuju u akvarijumima:

1 - Vallisneria gigantea. Postojbina: Nova Gvineja, Filipini

2 - Vallisneria americana. Postojbina: Jugoistocni delovi SAD-a i

Karibska ostrva.

 

 

 

 

ALGE

Alge mogu da predstavljaju problem u akvarijumu. Mnogi akvaristi smatraju da ce smanjenjem svetlosti spreciti rast i razvoj algi. Na zalost treba znati da postoje mnoge vrste algi koje zive upravo u usiovima slabe svetlosti. U sledecoj tabeli prikazacemo mogucnosti otkrivanja (simptome) i odgovarajuce postupke za borbu protiv njih. Zabrinjavauce je sto algama odgovaraju svi usiovi za egzistenciju u vodenim zajednicama a posebno oni povoljni koje stvaramo zbog biljaka i ribica.

Ako alge postoje u manjim kolicinama unistavaju ih same biljke i ribice. Ribe-algari mogu odredjene vrste algi svesti na podnosljivu meru. Pojedine vrste algi moguce je unistiti delimicno bioloskim sredslvima koja stvaraju odredjene vrste ribica i puzeva (rod riba - algari).

Drugi uspesniji metod suzbijanja algi je preparatima (hemijskim putem), navedenog u tableti. Ova sredstva treba pazljivo upotrebljavati zbog njihovog stetnog delovanja na biljke (prvenslveno na vise biljke). Jedino pouzdano velike kolicine ugljen-dioksida (CO;) redukuje citave populacije algi, a ako se preventiva primenjuje, moze da onemogci stvaranje algi. Naravno, i sa ugljen-dioksidom treba pazljivo postupati, tj. ne preterati.

 

TABELA: Alge - dijagnoza i terapija

SIMPTOMI

DIJAGNOZA

TERAPIJA

Svetlo braon pecati na kamenju i biljkama

braon alge (Diatomae)

Odstraniti ih od slabog osvetljenja. Pojacati svetlo.

Morsko zeieni pecati (sluzavi). Napada biljke, kamenje, strane akvarijuma

plave alge (Cyaaophyceae

Lecenje Tripaflavinom 100 mg na 100 l akvarijumske vode

Tesko se otklanja zelena boja (koje stvaraju ove. aige)

zelene alge (Chlorophyceae)

Alge koje se uvek vracaju Odstranjuju ih same ribe (Epalzeor hyncliu siamensis)

Zeleni koncici (boje spanaca, napadaju mlade biljke, sprecavaju rast

koncaste alge, spadaju u zelene alge

Borba protiv njih je vrlo teska. Odvajaju se mehanickiai putem uz pomoc drvenih prutica.

Napadajii listove malim koncicima po celoj sirini

^bradate" alge, spadaju u crvene alge (Rhodophicaea)

Otklanjaju se kao i zelene alge ili menjanjem vode.

Voda izgleda mutna

Lebdece alge. spadaju u zelene alge, pojavljuju se kod jakog osvetljenja i hranljivog dna

Upotreba ultraljubicastog svetla, delove vode s vremena na vreme menjati

Samo na povrsini vode se pojavljuju sluzavi zeleni pecati

uglavnom zeiene alge

Vise puta menjati vodu u kratkim vremenskim intervalima (nastaju zbog djubriva)